Дервентски пазарни дан, осим по богатој понуди стоке, воћа, поврћа и разних других домаћих производа, прави је „рај“ за оне који међу половном и коришћеном робом могу да пронађу понешто за себе.
Понуда је веома шаренолика, а продавци за тек неколико марака нуде стару технику, одјећу, кућанске апарате и оруђе, али и литературу.
Продајући све „од игле до локомотиве“, како продавци половних ствари тврде, може солидно да се заради, будући да прате пазарне дане градова у региону, док је неколицини њих циљ да се ријеше старих ствари.
Дервенћанка Драгана Раилић продаје, у већини случајева, ствари које су њеном домаћинству постале непотребне, мада није ријеткост да учини услугу комшиницама те изложи и понеки њихов предмет.
– Бавим се пољопривредом, али два, три пута годишње дођем овдје да се ријешим старих и непотребних ствари. То је у главном одјећа коју моја дјеца прерасту, гардероба чији смо конфекцијски број прерасли и муж и ја. Али, неријетко учиним услугу и комшијама, када ме замоле да продам и нешто њихово. Јер, времена су тешка, свака марка је битна – испричала је Раилићева.
Полован алат и половну бијелу технику већ годинама сваког четвртка продаје Љубинко из Подновља.
– Пратим пазарне дане градова у околини, тако да ме има свугдје, од Добоја, Тузле, Бањалуке, па чак и Градишке. Идем тамо гдје имам муштерије, а вјерујте ми за мој штанд већ зна читава регија – рекао је Љубинко додајући да на његовој тезги могу да се нађу брусне плоче, виљушкасти и окасти кључеви, брусилице, бушилице, стари, али исправни касетофони, моторне тестере, те опрему за риболов и свињокољ.
Дарко из Прњавора продаје половну обућу и радна одијела и има поприлично обиман асортиман,
– Можете ме пронаћи по пијацама широм Републике Српске. Робу набављам из иностранства са циљем даље дистрибуције – каже он додајући да је посао тежак, јер се ради и по киши, сунцу и снијегу, али од нечега мора да се живи, а у његовом случају се сасвим пристојно живи од продаје половне робе.
Да свака роба има своју муштерију, тврди Марија из Трстенаца која кад год јој посао дозволи, редовно прошета пазарним даном кроз сајмиште.
– Има овдје свега. Волим када имам времена да све натенане прегледам. Могу се наћи јако занимљиви и упечатљиви комади гардеробе, по симболичним цијенама. Увијек ћу се прије одлучити да на пијаци разгледам половну робу него у продавницама, јер су те радње у посљедње вријеме безобразно скупе. А овдје, врло често пронађем нешто и за себе и за супруга, али и за кућу – испричала је Марија, док Богољуб из Црнче каже да га поред сточне пијаце, највише занимају алати и машине.
– Још нисам прошао поред штандова са половном робом да нешто нисам пазарио. Врло често знам да купим и нешто од машина које имају ситан квар, па то поправим и користим – казао је Богољуб.
И док пажљиво купцима показују изложену робу, продавци готово углас истичу да док има муштерија, за њих нема кризе.
Цијене
Ипак, оно што највише мами купце да „баце око“ на половне ствари, свакако су ниске цијене. За завјесу у веома добром стању потребно је издвојити свега пет марака, за половне дјечије патике исти тај износ, док љетња сукња кошта три марке, а радно одијело 20 марака.