Цркву Светог Пантелејмона у Осињи, која вјернике окупља од 1964. године, из дана у дан употпуњава иконопис, а храм би ново рухо требало да добије до идуће славе, на љето 2023. године.
Иконописање на површини од око 300 квадратних метара повјерено је Браниславу Шавији из Бијељине, који има двије деценије дуго искуство иконописања.
– Иконописање храма Светог Пантелејмона почело је 2020. године када смо осликавали дио олтара, а уређење брода цркве почели смо у јулу и за сада смо завршили прву фазу доњег дијела лађе – рекао је Шавија додавши да је завршетак тренутних радова у доњој зони планиран до зиме.
– У живопису, односно црквеном сликарству, постоје канони и правила по којима можете сликати, а оно зависи, наравно, и од саме грађевине, као и о начину и брзини сликања. Надам се да бисмо горњу зону могли да почнемо у прољеће, у зависности од температуре, односно потребно је да зидови не буду хладни како би могли да упију боју. Свакако, карактеристично за ово осликавање јесте да је рађена позлата ореола 24-каратним златом, за шта је предвиђен одређени поступак како би се злато залијепило, што може да одузме доста времена – објаснио је Шавија.
Осликавање осињске цркве први је рад овог иконописца у Дервенти, који је до сада најчешће осликавао богомоље на подручју Бијељине.
– До сад сам осликао више од 20 цркава, а гдје год сам радио водио сам и помоћнике, махом свршене ученике епархијске школе иконописа, што им је била корисна пракса – казао је Шавија.
Свештеник Илија Тривић подсјетио је да је на мјесту данашње богомоље у Осињи, која је окупљала и вјернике из Церана и Црнче, постојала црква брвнара из 19. вијека, а чему свједоче предања људи који су живјели на овом простору, као и љетопис осињске парохије.
– Прва црква у Осињи подигнута је на имању свештеничке породице. Претпоставља се да је тренутна црква зидана око 1960. године, с обзиром да на мермерној плочи која је на њу постављена писало да је дотрајала црква брвнара срушена како би била подгнута зидана црква. Цркву је 1964. године освештао епископ зворничко – тузлански Лонгин, а од њеног постојања црква није рушена, међутим била је нагрижена зубом времена, па је обнављана у два наврата – рекао је Тривић.
Богомољи, која је првобитно била мањих димензија, крајем осамдесетих година прошлог вијека додат је звоник, а посљедњом обновом која је почела 2012. године, проширен је олтар.
– Владика је обезбиједио дио средстава за набавку клесаног престола који стоји у олтару. У овој посљедњој планираној етапи обнове, биће завршено фрескописање цркве, а нешто раније црквеном комплексу додата је вишенамјенска сала и уређен плато око цркве. Црквени комплекс чине и палионица свијећа и чесма – казао је Тривић додавши да је планирано да буде уређен и дјечији парк, паркинг, те ограђен црквени комплекс, чиме би он био раздвојен од гробља.
Звона
Свештеник Илија Тривић истакао је да је у плану и замјена звона, које је на храм постављено прије 90 година.
– Садашње звоно датира из 1934. године и тешко је 320 килограма, а купио га је народ Церана и Црнче, тако да су и тада границе осињске парохије биле исте. Једина разлика у односу на данас јесте да је црква била посвећена Михољдану, који се празнује 12. октобра – објаснио је свештеник.
