Сјетва на припремљеним парцелама широм Дервенте само што није почела, а пољопривредници пажљиво прерачунавају улагања у сваку бразду, с обзиром да им цијене репроматеријала, уз неизвјесне временске услове, и ове године представљају највећу кочницу.
Високе цијене минералног ђубрива које су обиљежиле лањски производни циклус овог прољећа су донеке „спласнуле“, као и цијене горива, међутим овогодишњу сјетву обиљежиће више цијене сјемена.
Пољопривредне апотеке у Дервенти добро су снабдјевене, а ђубрива разних произвођача сада су повољнија за 30 до 50 одсто, док је сјеменски кукуруз скупљи 20-так одсто.
– Ових дана посебно су тражена минерална ђубрива и кукуруз, јер је било најава појефтињења, па је већина пољопривредника чекала посељедњи тренутак пред сјетву. „Кан“ из Турске кошта 115 марака за 100 килограма, словачки 118, док су мађарски и аустријски по 120. Амонијум нитрат кошта 126, а Уреа 132 КМ. Најраспрострањенија је „петнаестка“ која кошта 162 марке. Када се ради о сјеменском кукурузу, врећа од 25.000 зрна коша од 85 до 140 КМ – кажу у апотеци „Новопром“, док у радњи „Голић трејд“ додају да ће, судећи према продаји репроматеријала, прољећна сјетва бити обимнија него лани.
– Овог прољећа цијене минералног ђубрива су у паду, на примјер „Кан“ који је био 170, сада кошта 120 или 116 марака. Скупље је сјеме кукуруза које је са 80 поскупјело на више од 100 КМ за врећу од 25.000 зрна – кажу у овој пољопривредној апотеци.
Сјетва би, ако временске прилике дозволе, првих дана априла требало да почне на парцелама „Пољопривредника“. За сјетву, највише кукуруза и соје, спремно је око 600 хектара земљишта.
– Обично са сјетвом крећемо 1. априла. Од 300 хектара под кукурузом око 100 хекатра ће бити за силажу, а 300 хектара ће бити под сојом. Ми имамо сопствена сјемена стрних жита, пшенице, јечма и тритикале, док сјемена кукуруза и соје углавном купујемо – рекао је директор „Пољопривредника“ Златко Микеревић додајући да је примјетно поскупљење сјемена кукуруза и соје.
– Сјеме соје сада кошта око четири марке за килограм, а било је двије до 2,30 КМ. Кукуруз је поскупио за 20 одсто у односу на прошлу годину. Сјемена из региона су мало јефтинија, јер је и квалитет објективно мало нижи, а свјетских корпорација скупља – наводи Микеревић подсјећајући да „Пољопривредник“ обрађује површине у Дервенти, Броду, Оџаку и Модричи.
Ратар из Агића Љубиша Николић каже да је већ засијао 80 дунума зоби и да садашње цијене минералног ђубрива и сјемена нису повољне.
– Ђубриво је мало јефтиније, а сјемена су поскупјела, тако да дођемо на исто. Планирам да засијем 80 дунума кукуруза и морам да набавим квалитетније, а самим тим, и скупље сјеме како би имао какав – такав принос. Када је у питању ђубриво, немамо шта очекивати ако смањимо количину по сјетвеним површинама – каже Николић.
Љубомир Тадић у Великој Сочаници у плану има сјетву 30 дунума кукуруза, те јечма, зоби и соје.
– Ко посије може нешто и очекивати, одувијек је тако било. Морамо ризиковати – додаје Тадић.
У Републици Српској ће овог прољећа бити засијано 170.653 хектара, а укупна вриједност ратарско повртарске производње процијењена је у износу од 1,25 милијарди КМ, подаци су из информације о заснивању новог производног циклуса у пољопривреди коју је усвојила Влада Српске. Према процјенама стручних служби, принос кукуруза се може очекивати у интервалу од шест до седам тона по хектару.
Подстицаји
Ратари ове године могу рачунати на подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде од 180 милиона КМ за финансирање текуће производње и капиталних инвестиција. Обезбијеђен је регрес за дизел гориво за прољетне и јесење радове у количини од 100 литара односно 75 КМ по хектару обрадиве површине. Такође, ратари могу да добију и регрес за сјемена домаћих произвођача у износу од 50 одсто малопродајне цијене, а обезбијеђена су додатна средства за подршку сјетви индустријских култура меркантилне соје, сунцокрета и уљане репице у износу од 300 КМ по хектару, као и додатна средства за заснивање органске производње у износу 600 КМ по хектару и 500 КМ по условном грлу.