Обрада земљишта, орезивање воћњака, припрема огрева и разни други услужни послови све су траженији и на подручју Дервенте, а за обављање ових радова наручиоци чекају данима, често не питајући за цијену.
Све мање људи на селу, али и мањак оних који имају пољопривредне машине, те искуство и знање за радове у пољу или воћњаку, довело је многе суграђане у ситуацију да плаћају ове услуге.
Жељко Каиновић из Горњих Церана више од 40 година обавља услужне послове, и то углавном обрађује земљиште и довози огрев мјештанима са подручја осињског краја.
– Настојим да будем тачан, одговоран и цијеном прихватљив. Највише послова односи се на обраду земљишта, косидбу, резање огревног дрвета и довоз из шуме. Обраду земљишта по дунуму, односно орање, тањирање и брнање, наплаћујем 50 марака. Сјетва пнеуматском сијачицом кошта од 15 до 20 марака, а прскање је десет марака по дунуму. Пружам и услуге кошења тракторском косом и тарупом које кошта 15 марака по дунуму, згртање сијена је десет КМ, а пресовање марака по коцки. Рад са тарупом наплаћујем у зависности од степена запуштености земљишта, од 20 до 50 марака – прецизирао је Каиновић наводећи да посла има током цијеле године.
– Никада нисам радио у фабрици већ сам од малих ногу у селу и обављам пољопривредне послове. Од тога живим – казао је Каиновић.
Сличне послове услужно обавља и Дамир Окић из Лужана.
– Углавном обављам услуге сјетве која кошта 12 марака по дунуму, прскање је осам, а берба кукуруза 30 марака. Орање је 30 марака, а овај дио посла у мањој мјери обављам, јер људи комбинују шта им треба од услуга. Неко обави припрему парцеле до сјетве, а нема машину за сјетву или прскање – навео је Окић који већ годинама има сталне муштерије.
Зорана Кнежевића, познатијег као Кнез, осим услуге цијепања дрва, суграђани ангажују и за радове у баштама.
– Обично радим за дневницу коју наплаћујем од 70 до 80 марака. У мањим баштама радим и за 60 КМ – каже Кнежевић.
Пољопривредник Дако Лазаревић из Церана каже да је све теже пронаћи радника за обављање помоћних послова у пољопривреди.
– Углавном сам, својом механизацијом и уз помоћ чланова породице, обавим све пољопривредне послове, али понекад сам принуђен да ангажујем додатну радну снагу, коју у посљедње вријеме све теже пронаћи. Ни дневнице више нису исплативе – додаје Лазаревић.
Суграђани којима је ових дана била потребна услуга орезивања воћњака, кажу да је тешко наћи стручну особу за тај посао, а ни цијене нису повољне.
– Недавно смо супруг и ја платили 250 КМ двије особе које су читав дан орезивале воћњак. Сматрам да је то прескупо, али нисмо имали избора – испричала је једна Дервенћанка.