Збирка од 130 комада традиционалних дијелова народне ношње, који су брижно похрањени под кровом Народне библиотеке „Бранко Радичевић“ свједоци су богате традиције и историје Дервенте, а након што буде завршена њихова рестаурација и конзервација биће доступни јавности.
Народна библиотека прије неколико година покренула је поступак заштите ових комада који су дио Завичајне збирке музејске дјелатности, а ради се о тканицама, прегачама, пешкирима, рубинама, зубунима, као и дијеловима оријенталне ношње. Ови дијелови народних ношњи прикпљани су и прије посљедњег рата, те је њихова заштита била више него неопходна.
– Ријеч је о неопходном третману који се превентивно примјењује у сврху очувања културне баштине како би се музејска грађа заштитила од даљег пропадања. Прво се приступа процесу механичког чишћења, прања, уколико је могуће, пеглања и то се наравно врши у посебним просторијама и са посебним хемијским средствима. Предмети који су доста оштећени пролазе и кроз процес рестаурације како би им се вратио првобитни изглед, што је најчешће случај са вуненим комадима – објаснила је музејски педагог Мирела Пухало додавши да би још неколико комада требало да буде конзервирано како би била комплетирана цијела збирка.
– Збирка садржи прегаче, од којих је једна дјечија, женске блузе и рубине, мушке кошуље зорке, чарапе, приглавке, као и женске бијеле зубуне, јелеке, чевкен, черме и загарије који су коришћени као зимски капути. Све ове комаде конзервирала је виши конзерватор и рестауратор Музеја Републике Српске Драгана Радоја, а исти процес проћи ће и тканице и пешкири који су најмање оштећени, као и фереџе, која је јако вриједан комад који посједујемо – објаснила је Пухало.
Како су објаснили из Службе завичајне збирке, сви предмети који су рестаурирани и конзервирани морају физички да се одвоје од осталих, тако да заузимају мјесто у посебним ормарима, а овим процесима претходила је дезинфекција просторија. Они су додали и да је један од сљедећих корака набавка папира и бескиселинских кутија за чување народних ношњи, а све ове активности претходе циљу, а то је стална поставка текстилне грађе.
– У наредном периоду нам је план да вратимо статус завичајног музеја, а изложба текстилне грађе је корак ка томе. Основни циљ нам је да можемо да бринемо о грађи и да нам се суграђани могу обратити за чување традиционалних комада, који свједоче о нашој историји – казала је директорица библиотеке Мирјана Плиснић додавши да су овај циљ препознале и институције, а у рестаурацију и конзервацију великог дијела грађе до сада је уложено око 14.000 марака
– Финансијску подршку кроз пројекте Министарства културе Србије имамо већ трећу годину заредом, те Министарства просвјете и културе РС већ двије године, а значај ових активности препознала је и локална заједница. Такође, из градског буџета одобрен нам је новац за постављање потребне расвјете за изложбени простор као за видео – надзор за депо – додала је Плиснићева.
Она је позвала суграђане који посједују дијелове ношњи или фотографије ових комада да се јаве у библиотеку, с обзиром да су сви комади и информације значајни збирку.
Служба завичајне збирке осим веома вриједне текстилне грађе, похрањује и археолошку, историјску и етнолошку музејску грађу.
Вриједни комади
Из Народне библиотеке истичу да иако сви похрањени комади имају своју вриједност, текстилну збирку коју посједују карактерише неколико изузетно вриједних примјерака.
– Наша збирка једина у РС посједује компет српске народне ношње која је карактеристична по плаветнилу. Такође, раскошом и богатством одликују се и конзервирани јелеци, као и црвени чевкен. Чевкен је горњи одијевни комад женске градске ношње израђен од црвеног плиша са златним везом, а према књигама инвентара, овај комад је вјероватно и најстарији, с обзиром да датира из 1897. године – казали су у овој установи.
